Gledišta

jalne diferencijacije i konzerviranje socijalnih razlika ispoljava se i u sve manjoj mogućnosti vertikalne socijalne pokretljiv o st i. U okvim takvog stanja, u svakodnevnoj igri interesa dolazi i do konflikta a i do stvaranja „koalicija" srodnih interesa. Oni čijem se ostvarenju interesa ne isprečava pozitivni red stvari teže da očuvaju st atu s qu o, dok oni za koje postojeći poredak stvari znači opstanak ili povećavanje siromaštva vrše pritisak na promenu status quoa. Potencijalne mogućnosti, čak i otvorene konftrontacije, su velike, ne isključujući ni mogućnost antagonističkih suprotnosti. Mogućnosti antagonizma utoliko su veće ukoliko je vlast više osamostaljena od dmštva, naime: „.. .dokle god postoji država nisu otklonjene ni opasnosti da ona dobije samostalnu moć i da time zaoštri određene protivurečnosti socijalističkog razvitka i pretvori ih u antagonističke” 14 ) U takvim okoinostima reprodukuje se klasna priroda političke vlasti. U trenucima krajnje zaoštrenosti socijalnih sukoba moguća je i bratalna upotreba sile, ogoljene od institucionalnih oblika i lišene legalnih mehanizama. Politička vlast, znači nije slučajno prisutna uspomena na prošlost klasnog dmštva, već ima svoju realnu funkciju. Suprotstavljenim stranama ona stoji kao bitna poluga: jednima za očuvanje, dmgima za promenu st at u s qu o a. U tom kontekstu i partija pokazuje svoju klasičnu bitnost kao nasigurniji put pretvaranja neformalne dominacije u socijalnoj ka hegemoniji u oficijalno-političkoj stmkturi. II -kspanzivnost je bitna odlika socijalnih interesa (pod interesima:, naravno, ne podrazumevamo samo racionalizovane već i iracionalne neeksponirane sadržaje). Politička organizacija dmštva obezbeđuje njihovu artikulaciju i istovremeno nameće okvire, pravila, neobuzdanoj igri interesa kako njihovi sukobi ne bi razorili minimum dmštvene integrisanosti neophodne za opstanak i funkcionisanje dmštva kao celine. U dmštvu koje teži izgradnji socijalizma postavlja se pitanje: Kako pozitivni poredak staviti u funkciju realizacije društveno'istorijske uloge raničke klase? U tom pogledu naročito je značajno da poredak u v e k bude podređen ostvarenju maksimalnog uticaja radničke klase na procese u globalnom dmštvu.

“) Vidi: Program i Statut SKJ, izdanje "Komunist", Beograd 1962, str. 115.

1339

GRANICE VLASTI I MOGUĆNOSTI SOCIJALIZMA