Gledišta

stvari je to što Ijudi koji su odgovorni za ideološku politiku smatraju da time doprkiose zbijanju redova progresivnih snaga, dok, u stvari, svojim postupoima izazivaju nezadovoljstvo i u socij alističkim zemljama i proteste progresšvne inteligenoije Zapada (H. Bel, G. Gras, M. Friš, R. Garodi, L. Aragon, E. Fišer, E. Bloh, Ž. P. Sartr, B. Rasel, K. Mahkuze i dr.). Zaoštravanje međunarodne spoljnopoljtičke situacije i borba sa imperijalizmom i neokolonijalizmom siuže kao povod da se zaoštri borba protiv liberainijih shvatanja, koja se nimalo ne sukobljavaju s ovim primamim zadatkom, a izraeisko-arapski sukob koristi se za ispoljavanje antisemitizma, što su najbolje pokazali nedavni događaji u Poljskoj i Cehoslovačkoj. Tako politika, posebno u vezi sa najnovijom doktrinom o pravu dntervencije sooijalističkih zemalja svuda gde socijalizam bude ugrožen, predstavlja pojavu koja neprijatno asocdra na shvatanja koja su dominirala tridesetih i četrdesetih godina. S druge strane, bez obžira na različite društvene sdsteme, svet je više nego ikad postao jedna celina, u kojoj je izolacija postala ne samo anahronizam već d nešto što je veoma teško do kraja sprovesti. Sa razvojem privredne, turistioke i kultume saradnje barijere koje se postavljaju mogu samo privremeno usporiti društveni proces, ali ne mogu sprečiti postepeno napuštanje preživelih obhka d odnosa. Humanistička inteligenoija u celome svetu nije više potpuno usamljena. Njen saveznik postaje sve vdše nauona elita, koja se ne zadovoIjava samo ulogom izvršitelja, već pokazuje veliku zainteresovanost i brigu za sudbinu čovečanstva, suočenog sa vojndm agresijama, glađu i siromaštvom zemalja u rassvoju, a najviše sa opasnošću od nukleamog rata, koji pri današnjem stupnju razvoja može postati fatalan za dalju buduonost stanovništva na zemaljskoj kugli. Naučna i tehnička dnteligencija više se ne mire sa visokim standardom koji su za sebe postigle uz nemogućnost uticanja na razvoj dmštva. Izgleda da je već prevaziđena dilema koja je u Sovjetskom Savezu bila aktuelna još početkom 60-tih godina fizičari ili liričari, za šta najbolji primer pmža vrhunska sovjetska naučna elita u Novosibirsku d Akademgorodsku, inteligenoija koju reprezentuju naučnici kao što su Kapica ih Saharov. Bez obzira na hiljadukilometarske razdaljine, svet je danas povezaniji nego ikada ranije i nikafcve enklave ili predimenzioniranja opasnosti od špijunaže (koja, uostalom, u celom svetu postoji) ne može ga sprečiti u međusobnom upoznavanju, zbhžavanju i razumevanju. Inteligencija u kulturnim razvijenim zemljama sve će se manje moći miriti sa manipulativnom politikom birokratije, jer kao što je Dudincev lepo rekao: „Covok ne živi samo od hleba.”

1761

PARTIJA I KNJIŽEVNOST U SOVJETSKOM DRUŠTVU