Godišnjak Kralj. Srba, Hrvata i Slovenaca za 1926 god.

20 ГОДИШЊАК КРАЉЕВИНЕ С.Х.(С.

или планинским пределима. Над Панонском Равницом и делом Балканског Полуострва често се појаве барометарске депресије, којима су изазвани снажни ветрови са северног квадранта. У пролећу и јесени, међутим, поделом ваздушних притисака често се појави исто тако снажан, па и много снажнији, југоисточни ветар, „Кошава“, који нарочито дува на североисточном делу државе од Градишта до Београда и преко Баната до реке Мориша. Кошавау хладнијим месецима дува просечном честином од 40% и брзином од 16 км. час (односно 4.5 м, сек.), али је у извесним временима много јача и брзина јој се повећава до 70 и 90 км. на час. Снажни зимски ветрови често одувају снег са земље и нагомилају га у удубљењима земљишта, чиме сетва. буде лишена заштитног снежног покривача илако промрзне. У лету напротив чести и снажни ветрови са северозападног квадранта исуше набрзо тле, изазивају нагло испаравање и повећавају сувоту ваздуха и сушу. Годишњи је режим киша у Војводини исти као код прошлог климатског типа, са изузетком што су локални пљускови чешћи.

За Војводину је, осим тога, карактеристично да, поред источне Србије и извесних делова Јужне Србије, има најмању годишњу количину киша, мање од 60 см. према 60 до 70 см. у Шумадији, 70 до 100 см. у западном делу Срџије, североисточној Босни, Славонији, 100 до 120 см. у централном делу Хрватске и Босне док њихови западни планински делови имају 120 до 200 см. као и Словенија. још више атмосферских талога има јадранско приморје: Велебит и Горски Котар од 200 до 270 см., планине Кривошија, и Црне Горе 230 до 450 см. са максимумом на Црквицама од 464 см. — највећој количини у Европи — док на средњем делу Јадрана, од острва Премуде до Хвара и од Задра до Сплита, не падне више кише од 100 центиметра. Дурмитор, Сињајевина и Проклетија представљају велики бедем за кише, јер источно од њих нема више атмосферских талога од 100 до 75 см.

Велике Македонске котлине одликују се још мањом количином киша, у Битољу зко 70., у Скопљу 50 см. годишње што одводи врло сувим крајевима. Осим тога изгледа да је у Јужној Србији граница између панонског и модифицираног медитеранског режима талога негде испод Скопља јер оно у мају и јуну има просечно тек нешто више кише (57 мм.) него у октобру (52 мм.), док Битољ има израз:'тији медитерански тип: у октобру је за 10 мм. више кише но у мају. Према гоеграфским ширинама Јужне Србије, могла би се бар у Македонији очекивати умерена годишња колебања температура, доста благе зиме и врела лета, али сем последњег није ни једно случај. У Битољу је на пр. због веће апсолутне висугче (620 м.) јануарска температура —1 40 а у Скопљу (245 м.) које је за 10 географске ширине северније, температура је —0.50 док су у јулу одговарајуће вредности 22.20 и 23.50 а годишња колебања 2360 односно 24.00, скоро иста онолика као у најконтиненталнијим североисточним крајевима државе. Чак и редуцирана јануарска температура на морски ниво (коефиц. 0.50) била би у Битољу 170, у Скопљу 0.709, које су према: температурама на јужном приморју Јадрана за 79 до 90 ниже. У тим је вредностима елиминиран утицај неједнаких висина, а остала је само разлика у ширинама, па зато Битољ има осетно вишу јануарску температуру. Још јаснији се појам о Македонској клими добија ако се узме · у обзир број дана са одређеним температурама; У Прилепу је за време: жарког августа 1917 било 10.дана са максималном температуром преко 359, а у двема узастопним зимама просечно 59 мразних и 10 ледних дана (у којима.