Godišnjak Kralj. Srba, Hrvata i Slovenaca za 1926 god.

ГОДИШЊАК КРАЉЕВИНЕ С.Х.С. 391

разреда. Сваки разред има свог разредног старешину, који је наставник, и који води целокупну администрацију свога разреда.

Кажњавање ученика врше: разредне старешине, директор и наставнички савети. Ученик може бити кажњен: опоменом, укором, затвором, који несме бити већи од 6 часова, изгнањем из завода на једну или више година, и најзад изгнањем из свих завода. Ова последња казна вреди тек по одобрењу Министра Просвете. Телесне казна су још пре пола века 32брањене. Приватних средњих школа у Краљевини има 12. Оне морају бити уређене као и државне „и стоје под надзором Министарства Просвете. Течајни испити полажу се само у државним средњим школама.

Ученици средњих школа имају обично своја ђачка удружења, под надзором једног наставника. То су удружења обично литерарна, са својим уметничким и спортским секцијама.

Овде треба споменути и међушколско ђачко удружење „Феријални Савез“, коме је циљ што боље упознавање домовине путовањем и излетима. У циљу што ближег узајамног упознавања ђачких родитеља и наставника кренуто је после рата у Београду удружење „Дом и Школа“ које је ноказало изврсних резултата. Ово удружење има првенствено васпитан карактер, и стара се да деца никад не буду потпуно остављена сама себи и штетном утицају улице. Друштво има свој ђачки биоскоп са одабраним филмовима, своје ђачко купатило, приређује концерте и томе слично.

Средњих школа има 172. од којих 116 (13 женских) са осам расреда, 21 са шест разр., 35 са четири разреда. У свима има 2.058 одељења, са 3.551 наставника (од којих 732 женских). Број ученика је 80.150 (од којих 21.100 женских), Према томе; 1 ученик долази на 161.5 ста- . новника, 1 гимназија на 7.558 становника, 1 наставник на 22.5 ученика.

Од ових школа држава издржава 3 пуне гимназије са наставом на мађарском језику, у којима је 986 ученика (203 женска): 2 гимназије (са по 4 разр.) са наставом на немачком језику, у којима је 535 ученика (105 женских). У овом броју су и 13 руских средњих школа (IO са5 разр.) са наставом на руском језику. Имају 2.596 ученика (1.105 жен- · ских) са 261 наставника (68 женских).

Редовни буџет средњих школа је 30,752.048.60 дин. Ванредни , „ „ „ 46,330.613.47 ,

Свега: 77,082.662.07

УНИВЕРЗИТЕТИ.

Пре рата јенаш народимао свега два универзитета: један у Београду, други у Загребу. Београдски Универзитет зачет је још почетком Х1Х века, али је у почетку био школа која је држави спремала потребно чиновништво (и звао се лицеј. 1863. године лицеј је преобраћен у Велику Школу, која је "имала три факултета: филозофски, технички и правни, а тек 1905. она је претворена у универзитет са истим бројем факултета. Универзитет у Загребу прошао је кроз сличне фазе, док није 1874. постао универзитетом са „факултетима: римокатоличким богословским, правним и филозофским. "Године 1917. добио је медецински факултет, 1919. господарско-шумарски, а 1920. источно православни богословски факултет. Технички факултет је у Загребу одвојен од Универзитета, и постоји као „Техничка Висока Школа“.