Godišnjak Kralj. Srba, Hrvata i Slovenaca za 1926 god.

392 ГОДИШЊАК КРАЉЕВИНЕ С.Х.С.

Оба ова унивезритета, и београдски и загребачки, вршили су велики утицај на дизање културног и просветног нивоа нашег народа. Број студената је растао из године на годину, тако је на пр. Београдски Универзитеђ 1905. имао пет стотина ученика, док 1914. њихов број достиже 1.500. На универзитетима се гајила наука, а нарочита пажња је поклањана проучавању наше земље, народних обичаја, народног језика, наше националне историје ит. д.

За време рата универзитетски живот је био замро, јер су и професори и ученици били на војној дужности. Београдски универзитет био је сем тога и материјално оштећен. Бомбардовањем уништене су му лабароторије, нарочито физичка, затим семинарске библиотеке, нарочито библиотека семинара за српску књижевност.

БЕОГРАД, зграда у којој је био први (Доситијев) Универзитет.

Велики напор као и материјална средства морали су бити уложени да се универзитетски живот поврати у свој'нормални ток. Требало је понова стварати лабораторије, семинарске библиотеке, а сем тога, како је број студената био велики услед сустизања неколико генерација, у Београду се морала зидати још једна универзитетска зграда. Но сем тога било је и других не мање тежих проблема које је требало неодложно решавати. Да би се сиромашним студентима омогућило студирање, није било довољно што је настастава на универзитету бесплатна, већ се морало приступити и давању државних стипендија. Из разлога скупоће, великог броја студената, као и из националних и културних разлога, приступило се отварању нових универзитетских факултета.