Godišnjak Kralj. Srba, Hrvata i Slovenaca za 1926 god.

ГОДИШЊАК КРАЉЕВИНЕ С. Х. С. 395

привредним школама, пошто је Краљевина у главном аграрна земља, а земљорадници у појединим покрајинама земљу обрађују још на примитиван и несавршен начин. Систематска просветна политика у овом правцу није могла бити вођена до сада, из разлога што настава у Краљевини још није изједначена, те и стручне школе у једној покрајини потпадају под одговарајуће Министарство, док у другој под Министарством Просвете.

Учитељске Школе. У њима се спремају наставници и наставнице за основне школе. Оне обично трају четири године, а у њих се ступа по свршеном четвртом разреду средње школе и положеном нижем течајном испиту.

У Србији, Војводини, Црној Гори учитељских школа има мушких у: Алексинцу, Данилов Граду, Јагодини, Неготину, Призрену, Скопљу, Сомбору, Суботици и Вршцу; женских у; Београду, Крагујевцу, Новом Саду, Сомбору и Великом Бечкереку.

У Хрватској и Славонији мушких у: Чаковцу, Госпићу, Крижевцима, Осијеку, Пакрацу, Петрињи и Загребу; женских у: Загребу и Карловцу. У Словеначкој: мушких, у: Љубљани и Марибору; женских, у: Љубљани, Марибору и Шкофији Лоци.

У Босни и Херцеговини: мушких, у: Дервенти и Мостару; женских у: Сарајеву.

У Далмацији и мушка и женска Учит. Школа су у Дубровнику.

Богословске Школе. У њима се спремају свештеници појединих вероисповести. За источно-православну вероисповест постоји једна монашка школа и шест српских православних богословија, у: Београду, Карловцима, Призрену, Сарајеву, Битољу и на Цетињу.

За католичку вероисповест постоје теолошки заводи код већина бискупија, више гимназија и два теолошка факултета, у Загребу и Љубљани.

За муслиманску вероисповест постоји шеријетска школа у Сарајеву, и медреса у Скопљу, а при појединим муфтијама постоје приватне стручне школе.

Трговачке школе. Њих има разног типа. Трговачка академија спрема поглавито банкарске и пословне чиновнике, Оне имају обично и абитуријенски курс, док трговачке школе допуњују стручну спрему трговачког подмлатка. Трговачких школа има дворазредних, троразредних и четвдроразредних. О трговачкој школи Београдске Трговачке Омладине говоримо опширније у чланку „Рад на народном просвећиваању“. Поред ових школа постоје и занатске, и трговачко-занатске школе којима је циљ да трговачкој и занатској омладини даду бољу писменост.

Висока школа за трговину и промет постоји у Загребу, а трговачких академија има у: Београду, Загребу, Сушаку, Осјеку, Земуну, Вировитици, Љубљани, Сарајеву „Сплиту и Дубровнику. Нижих трговачких и занатских школа има у многим већим градовима Краљевине, а међу њима је велики број женских, у којима се девојчице уче кројењу, шивењу, везовима и т. д.

Међу занатским школама има и специјалних, као: уметничко-занатска школа у Београду, земаљска ерарска радионица за уметно занатство у Сарајеву, земаљска ткаоница ћилимова у Сарајеву, и друге.

Пољопривредне школе. Њихов је циљ да спреме подмладак за рационално и савремено искоришћавање и обрађивање земље. Пољопривредна јена става тројака: 1) вишешколска на пољопривредним факултетима, 2)