Godišnjak Kralj. Srba, Hrvata i Slovenaca za 1926 god.

394 ГОДИШЊАК КРАЉЕВИНЕ С.Х.С.

Настава на Универзитетима је, као што смо већ поменули, бесплатна. Редовним студентима могу постати они младићи и девојке који су положили у средњој школи више течајни испит. Сем редовних слушалаца има и вдНредних, али право на завршни испит, дипломски испит, имају само редовни слушаоци. Обука траје на свим факултетима по четири године, једино на медецинском пет година.

На челу Универзитета налази се ректор, а на челу појединих факул“ тета декан, са својим замењеницима продеканима. Ректор се бира из сре“ дине редовних професора на годину дана, и он има свога, проректора. Целокупним научним, управним и дисциплинариним пословима управљају професорски савети (факултетски и универзитетски савет). Избор наставника врши се на седницама Професорског Савета, тај се избор доставља Министарству Просвете, на чији предлог Краљ врши постављење.

Поред универзитета у Загребу постоје и три високе школе: Техничка Висока Школа, Ветеринарска Висока Школа, и Висока Школа за Трговину и Промет. .

· Преглед универзитетских наставника и ученика. –—z——upjguguzzuuuEV UJE EI nuyunanuuiwww•= SANI III III AI II. IIAAAA AAA II Ga RIR II IRI Inu zn nu IA IE III AIIRGNE | БЕОГРАД ЗАГРЕБ ЉУБЉАНА . ФАКУЛТЕТ Професори

(свих натег)

Професори (свих катег.)

Професори Слушаоци

Спрџаоци (ових натег) | .

Слушаоци

Филозофски ...' 62 | 1.481 55 585 40 215 Медецински .... 24 828 29 664 | 10 67 Правни... .... 23 | 1.602 871 18 343 Технички. . ,. .. 44 | 1.465 = 66 481 Богословски .... 21 71 38 101 Пољопривредни .. 198 Господарско-шумар. 270 Фармацеутски ... 141 Ветеринарски ... 122

Свега: 2.691

Техничка висока школа у Загребу има 72 професора (свих катег.) и 419 слушалаца

Филозофски факултет у Скопљу има 12 наставника и 149 ученика.

Правни факултеш у Суботици има 12 наставника и 306 ученика.

Редовни буџет свих Универзитета је 34,602.115,68 дин. 7

Ванредни , . „ „ 48,733.150— |,

Свега: 83,335.265,68

СТРУЧНЕ ШКОЛЕ.

Стручних школа у Краљевини Србији било је мало, те се за њима још пре рата осећала велика потреба. Остале покрајине стоје у том погледу нешто боље, али с обзиром на целокупно стање стручних школа у Краљевини С.Х.С. нема довољно. Нарочита оскудица осећа се у нижим техничким школама, које би припремале квалификовано радништво за индустрију, која је у Краљевини у стварању. Иста оскудица осећа се у нижим пољо-