Godišnjak Kralj. Srba, Hrvata i Slovenaca za 1926 god.

400 ГОДИШЊАК КРАЉЕВИНЕ С.Х.С.

ГЛАВА ХП..

ВЕРА. Вера. Преглед релцгијског развића. — Становници Краљевине С.Х.С.,

будући у зачетку свога националнога и културно-просветног развића, под утицајима неколико верских центара, разделили су се у току своје историје у неколико религија. — Срби, изузев малог дела муслимана, у главном припадају источно-православној вери, Хрвати са Словенцима — католичкој вери, а остали пак у мањим деловима -— верама, које ћемо ниже побројати. С пријемом религије, ови народи, у главном, примили су и духовну културу оних страна и центара, који су доминирали.

Срби, који су се доселили у ове земље за време византијскога императора Ираклија (610—41) отпочели су отада примати хришћанство од римских свештеника, што је настављено и за владе императора Василија Маћедонца (876—86), а дефинитивно су прешли у Хришћанство у половини 1Х. в. трудом и радом словенских учитеља Кирила и Методија, па следственои под утицајем Византије тада прешли да дефинитивно организацију своје цркве, добијањем аутокефалности њене, изведу за време првог српског просветитеља и учитеља, и првог архиепископа, Св. Саве — 1219. год. Црква је српска, затим, 9, априла 1346. год. уздигнута на степен патријаршије, на коме је ступњу и сада.

Хрвати пи Словенци. — Што важи за Србе, важи и за Хрвате. Јер су и они тада примили Хришћанство, само будући ближе западу, дошли су у сферу утицаја западног, — Рима, после раздеобе цркава у ХТ веку (1054. године). .

Ислам је примио један део Српско-Хрватског народа инвазијом Турака на Балканско полуострво, после пропасти српских држава, која пропаст почиње 1459. године.

Источно Православна Црква“). До ујединења Срба Хрвата и Словенаца у једну Краљевину, државна вера у Србији као и у Црној Гори била је источно православна. Унутрашња управа цркве у Србији припадала је Архијерејском Сабору, а у материјалном погледу све црквене установе стајале су под врховном управом Архијерејског Сабора и под надзором Министарства Просвете и Црквених послова.

Према попису из 1910. год. било је од целокупног становништва Србије: источно православних 2,881.220, цркава и капела било је 771, манастира 51, свештеника 1043, и свештено-монаха 77. Црквена имања оце-

жу Податци за овај и следеће одељке црпљени су из студије г. Бож: Д. Лукића, инспектора Министарства Вера, „Вероисповести у Краљевини С. Х. С.“