Godišnjak Kralj. Srba, Hrvata i Slovenaca za 1926 god.

ГОДИШЊАК КРАЉЕВИНЕ С.Х%;С. 401

њена су том периоду на 18,701.114 динара, а манастирска на 8,435.083 динара. Доходак црквени био је 726.216 динара годишње, а манастирски 300.303 динара. Црквени издаци износили су 611.032 динара, а манастирски 250.155 динара. |

Манифестом Њ. В. Регента Александра од 1. децембра 1918. године источно православна вера изгубила је свој привилеговани положај пошто су све вере у Краљевини С.Х.С. постале равноправнима, и потпала је под надзор Министарства Вера, као и остале вере, што је доцније и Видовданским Уставом утврђено.

На основи народног јединства у једну државу, источно православна црква извршила је ујединење свих православних црквених области у Краљевини С.Х С. на дан 26. маја 1919. год., а 12. септембра 1920. год. свечано“ је устоличила српску патријаршију у Сремским Карловцима, која је први пут била проглашена 9. априла 1346. год. под Царем Душаном у Скопљу, а укинута 13 септембра 1766. год. од стране турског султана Мустафе 1!. Ускоро после устоличења Патријаршије састао се је изборни Сабор (30. октобра) у Београду и изабрао архиепископа београдског и Митрополита

ГРАЧАНИЦА НА КОСОВУ.

Србије Димитрија за Патријарха установљене Српско-Православне Патријаршије. На дан 28. августа 1924. извршено је на свечан начин устоличење Патријарха Димитрија у манастиру Патријаршије у Пећи по старим традицијама српско-православне цркве из Душановог Доба. Краљевским указом од 13. новембра 1920. год. прописана је уредба о централизацији управне и судске власти у Српској Патријаршији, по којој у Патријаршији постоје ове власти: Архијерејски Сабор, Архијерејски . Синод, Патријарх, епархијски архијереј, Велики Духовни Суд, Велики Управни Савет и епархијски духовни судови. ТУ црквено административном погледу патријаршија се дели на 27. епархија, на челу којих стоји патријарх, шест митрополита и 20 епискога.

26