Godišnjak Kralj. Srba, Hrvata i Slovenaca za 1926 god.
ПРЕДГОВОР.
Издавањем „Годишњака Краљевине С.Х.С.“, намера нам је да у једној ручној књизи пружимо читаоцу опште податке о нашем економском, социјалном и културном животу, и да га упознамо с важнијим гранама нашег државног организма и приватне организације. Желећи да дамо једну практичну, информативну публикацију, ми смо се користили идејама и радовима других, као и званичним податцима и статистиком, у колико су они јавног карактера. Чланци у „Годишњаку“ писани су или редиговани од стране наших најпознатијих стручњака.
Но и крај свег нашег једногодишњег рада на прикупљању материјала и информација, ми смо свесни да дело није ни потпуно, ни без грешака. Највеће тешкоће долазиле су отуда, што је обавештајна служба у појединим министарствима тек у стварању, и што се на статистику у нас ни из далека не поклања она пажња коју она заслужује, и која јој се поклања у свима културним земљама. Исто тако имали смо да се боримо против погрешног схватања извесних државних функционера, да су податци и статистика, који им стоје на расположењу, њихова лична својина.
Али ми нећемо малаксати. Приликом идућег издања „Годишњака“ удвостручићемо своје напоре да се дође до тачнијих података, и да се недостатци попуне. Свака напомена у том смислу биће нам драгоцена.
Једна од новина коју уводимо јесте одељак „Ко је ког,“ у коме ће се наћи ближи податци о истакнутијим људима код нас. Поред тога постарали смо се да дамо, скоро до потпуности, исцрпан списак листова и часописа, који излазе у нашој Краљевини.
Значај издања „Годишњака Краљевине С. Х. С.“ у толико је већи, што ће поред југословенског издања, у Лондону бити истовремено објављено и енглеско, а на неколико недеља после тога и француско издање, чије редакције има г. Монтагју Бел, директор лондонског листа „Тће Near-East and Тпдга“, и познати енглески публициста. Сматрамо да ће ово бити од у толико веће користи, што је страна јавност још увек недовољно обавештена о нашим приликама и нашој земљи, од чега трпимо значајне штете.
На крају желимо да изјавимо своју најтоплију захвалност свима сарадницима, који су нас тако срдачно помагали. Нарочиту пак захвалност дугујемо г. Велибору Јонићу, професору Војне Академије, за обилну колаборацију око уређевања појединих глава књиге, као и за помоћ око припремања дела за штампу. Тако исто дугујемо своју захвалност и г. Душану Ђукићу, инспектору Министарства Соц. Политике, за помоћ у више праваца.
На Божић 1925. Добр. Стошовић.
Београд.