Godišnjica Nikole Čupića

334

тељства просвештенија“. Кости његове почивају у тишини код Маркове цркве у палилули.

Један сувременик Симин, причајући ми о Сими, рече: „ја сам познавао свега три српска песника, које признајем за, песнике --- Симу, Мушицкога и Бранка. Они су били песници у песми и у животу. Ово друго су све Филистри. Једно певају, а друго мисле; и све гледају да што лепше проживе. Они, који живе као други обични људи, код мене нису песници“. Такои јесте. У индивидуалном свом животу песник се може еманциповати од невоље и сиротиње, може доћи до 60гаства и великог положаја; али не сме живети одмереним, правилним. свакидашњим, прозаичним животом. Који певају а тако живе, нису песници. А кад песници почну тако живети, онда престану певати. Песник је човек, којим влада љубавна страст за истином, лепотом, поштењем. Та је страст јача од сваке друге страсти, јер се вазда рађа с песником, нити се може стећи у животу упливом разних прилика, васпитањем, невољом итд. И као што је обично узаман говорити пијаници и карташу, да је њихова страст несрећа за њихов лични положај, породицу итд., — тако ће песника вазда узаман гонити сиротиња, невоља, охолост друштвена, љубав према, жени и деци, да се прилагоди глаткости друштвеној. Ако је сиромах, срце ће му пуцати од бола за својима; али му језик никад неће престати грмити на неваљалце, који би му могли помоћи. Хвала Богу, те у свету има песника !.

Сима је живео потпуно песнички. Веома лепу слику његова живота дао нам је Ј. Игњатовић. Он га је видеом познао 1838 у Будиму. Тада је Сими било 47 година. Био је — вели Ј. Игњатовић — покрупан човек, ћелав, обрве веће него код гдекојих људи бркови, брк подебљи, високо чело, поглед одвећ озбиљан. У познатој слици његовој — вели да-