Godišnjica Nikole Čupića

351

приметно пупчаста. Стари неимари хтели су тим порушити Фалације ока човечијег, што нам сведочи, да је класички народ био способнији и скрупулознији да оцени вештину од нас. Тај народ, који је у вештини и таке ствари видети могао, које ми не видимо, захтевао је и нешто више од стила у писању својих писаца, тражио је од њих, осим поуке, још нешто, што ми данас радо хвалимо, а лако извињавамо, ако не нађемо.

Доиста писци грчки и римски у сјајним књижевним епохама тих народа достигли су у стилистичној вештини до савршенства, на ком су биле зидарска и друге вештине у њихово време.

Данас ми тражимо да што више прочитамо; дај нам поуке што брже! Како да дођемо до слободе, како да разагнамо нашу скептичност у вери, како ово или оно уређење да поправимо, како да се сачувамо болести, како да уредимо своје јавне и домаће ствари2 итд. Савет, лек треба брзо да је при руци, јер коло животно јури брзо, а њега књига најјаче потискује.

Како је наша потреба журна, тако је и радња списатеља брза.

У старих народа било је друкчије. Тада никоме ни на ум падало није, да књигом поправља друштвене махне или да књиге дају савета како треба задовољити какву друштвену потребу. Оне науке, које су нас обогатиле толиким изналасцима што нам олакшавају и продужују живот биле су у своме зачетку, а друге, које су код њих достигле великог савршенства, имале су понајчешће скучену цељ у сравнењу са оном која је данас.

Филозофијом бавило је се доста Римљана, али је то само било из личног задовољства њој посвећених људи. Ученик стојичке школе крепио се поукама своје филозофије, да сноси тиранију и беду у држави, да груне мач у груди пред штатуом старе слободе. И ми се дивимо јунаштву оних многих