Godišnjica Nikole Čupića

354 Ма

него строги, једовити пратилац, који нам прстом показује екстреме ропства, неваљалства, подлости, тираније и сваки час нам узвикује: „Гледајте куд ће вас одвести Фаталност вашега развића, ако се не опаметите, ако се не научите да љубите слободу и добродетељ! Гледајте шта неслобода им тиранија учинити могу! Учите се од нас, јер ми смо знали шта је најлепше у слободи, а шта је и најгоре у ропству!“ и његова ужасна реч „гиеге т вегуншега“ потреса нас као да нама довикује, као да се нас самих тиче". И доиста Тацитова историја цезарства може нам у многоме погледу бити корисна. Експерименти наполеонски нашега века, да се човештву натури деспотија и ропство у руху слободе, врло су слични Августовим лажним установама, а није оскудевало пи на појавима друштвенога живота, који имају своје типове у цезарскоме добу. Зато и Тацит оживљује у ХТХ веку, јер је он „неумитни пратилац Цезара“, које никад не оставља; и кад се год цезарство у историји људској поврати, вратиће се и Тацит, који ће поред њега као његов демон стати са својом Историјом 3.

Ко је био Тацит2

У оно време, кад је у Риму за владе неколико одличних људи, Титуса, Нерве и Трајана повраћена слобода и правда повратила за кратко време мир у друштву, и кад под закриљем спокојства и слободе оживе књижевни укус, живела су два пријатеља, који су сачували спомен један другом. Плиније млађи и Тацит, својим личним врлинама и оним што су својим радом учинили за човештво, стоје као две последње књижевне величине у римској историји. Они један другога,

' Уна Авпмсојае „чспб уебив аебаз у14 ЧЕ об пошт та ПЂегбафе еззећ, Ма лов аи1а 1п вегу и(е“. # Уопв Фтт1ех вопуеп( фи] попз репе ди'И попз ртее... Мопбалапе » Езза1в“.

3 Вид. лепу студију Френцелову о Тациту у »Мепе 5деп. ВегИп 1868 171—182«.

%