Godišnjica Nikole Čupića

Ма РТ

РРА ДР У

РАЉ-

складну и хармоничну целину. Слогови и речи морале су бити ритмичким правилима уређене. Све реченице морале су бити симетрично везане као степенице што воде у старе хра-

"мове, свака је морала да резимира какву целу мисао. Сваки

одељак морао је бити целина и опет према другима у складу, као оно стубови што држе лаки кров класичких грађевина; све појединости морале су бити у складу са целином и целина имати своју идеју. Једном речи: „код старих народа _ налазимо архитектуру за идеје као и за камење, и једна и друга теже јасности и правилности, величанству и тишини“

Век Августов и Периклов учинио је што се највише могло у лепом писању, али и у доцнијих писаца,'из епоха кад је укус писаца и публике доста подивљао, налазимо још те архитектонске вештине у писању, која је карактеристична

"ва целу класичну књижевност.

Ја сам се може бити предуго задржао на тој црти класичког писања, и бојим се да тај говор не изгледа сувише простран на, овоме месту, где сам намеран задржати пажњу на једноме само класичном писцу; али сам желео да напоменем ону страну старе књижевности, којом она данас још осваја наше дивљење и поштовање, која њу уздиже над нашим модерним писањем, по којој су стари критичари ценили писце и њихова дела. То треба имати на уму, кад год се при– ступа којем класичном писцу.

Од старих писаца ни један није стекао у наше време толико љубави и аукторитета као римски историк Тацит. Његов стил, који у осталом има нешто декламаторског, што је карактеристика Веспазијановог века, постао је урнек мпогим модерним историцима а и једном од највећих песника ХТХ века — Виктору Игу. Он је за нас у нашој борби за слободу, У нашим патњама друштвеним, у нашој мрзости тиранства постао вођа; али није онај благи и смирени Вирђилије, који прати Дантеа у његовоме осветничкоме путовању,

1 Тапле, Швеотте де Та Ибегафиге Апојајве ТУ. 20,

Годишњица Ник. ЧУПИЋА 28