Godišnjica Nikole Čupića

320

Да му чува виту јелу.

Он отиде у Совију,

У Совију при војници. Јела му се преванула, Лепо гране распустила,

Из врх гране бисер капље, Из средину челе лете,

Из корена Дунав тече.

Ту ми Ленче платно бели, Млад Миланче коња поји !..

Краљевић Марко и Вила Пештеркиња

Рано рани Краљевићу Марко, Рано рани у свету недељу.

Бога Марко нигде не спомиње, Рано рани у гору зелену

Да улови сивога јелена,

Ја л' јелена, ја л сива срндака. Сву је гору Марко проходио, Нигде нема сивога, јелена,

Ни јелена, ни сива срндака.

Стаде Марко гору да си куне: „Бог т убио горо, пуста горо ! „Тол'ко ходих по теб' за бадјава. „Нигде нема лова да си најдем. „Пуста горо, пуста да останеш!

Вила Марку из гору говори: „Не кун, Марко, зелену горицу: „Овај гора никад неје била „Без онуја студену водицу. „Клета да је Вила Пештеркиња !