Godišnjica Nikole Čupića

930

Летос, 1880 год. поела, ми 7. Андра Николић опис једнога јеванђеља из цркве чачанске, које је трудом ч усрдијем попа Мије у Самаилама, три сата од Чачка ка Карановцу, писао ђак Вук из Никољ-Пазара, Најпре ћу извести кратак опис тога рукописа по белешкама г. А. Николића, а после ћу уврстити и цео запис с краја. |

Јеванђеље ђака Вука и попа Мије има 323 листа, на Хартији у Фолију (дужина 0.224 м. — ширина 0.200 м. Текст хвата, 0.207 м. у дужину и 0.180 у ширину). И у њему је реформовани, Константинов правопис. Слово # у почетку и после самогласних никад се не пише, него место њега долази широко е. Акцентуација, је по тадашњем обичају, и г. А Николић је опазио две варије " над њм на крају, које слово у том положају, долазећи највише у завршетку одређених придева, већином представља сажимањем постало дуго н'. Али две варије се налазе и над м у акусативу. И у овом рукопису ретко долази љ (које је такође трудила се да васпостави реформа, Константина ФИлософа), али се ипак виђа у предлогу вћ или 6ћ2-. И ово јеванђеље има китнасте слике јеванђелиста на= спрам почетка, њихова, јеванђеља и врло китнасте иницијале. Запис му гласи овако:

|твоментемђ отца н сбпоспкшентемћ смиад но скерљшеМремњ ксесветаго н животкорешаго доџха скансд се смо скетм но Бљжстаћимн тетротекдгтедћ ЕЂ лбто МТробмта #2386, Х. глфид (1554) троудомћ н оусрвдтемћ попа Мте оу Слманлахв, Бана ћ фвке Морлке, кћ подкриме горн Слнућ, ЕЂ ДБНН МОТБ н прнскрбене, вб дАнн соултањ-белнма. ()х тежко темлнн

" О томе како је тај знак у старо време показивао дужину види моја истраживања о старим акцентима у Гласнику ХЛУ и ХГУП.