Godišnjica Nikole Čupića

335

узевши од Мокре Горе, Ужица и Ивањице до границе. У Бихору не налази се никакав градић, нити развалина, која би се истим именом звала. Једино на пола сата од Бијелог Поља има нека мала развалина, за коју се држи да је некада била турска караула, али имена нема никаквог“.

Да означимо ова места на карти, у кодико су побележена. У овоме послу држаћу се другога, деФинитивног издања, аустријске ђенерал-штабне карте, које је у овом крају много потпуније од онога излања, од 1876 године.

Видеће се, да Бијело Поље излази као средиште _ Бихора, и да се Бихор више пружа у планине на десну страну Лима него на леву. Брдо Обров, које је забедежено после Бијелог Поља, одмах је на југоисток од Бијелог Поља, на десној страни Лима, више саме цркве Никољца , која је такође на десној страни Лима, спрам Биједог Поља. По подацима које ми је послао Г. АЋ. Пивљаковић, од цркве Никољца до на врх брда Оброва има пола сахата. Село Затон обележава јужну границу између Бихора и Васојевића, и налази се одмах испод Берана, садашњег административног средишта Васојевића, код којега су и стара средишта тога краја: Будимље и Ђурђеви Ступови. Затон јеу суседству Васојевићских села, али се већ не броји у њих (упореди Гласник ХХП, 70 белешке М. ЂЋ, Милићевића о Васојевићима). Биоче, Лозна и Годочеље налазе се у планинама с десне стране Лима, међу Затоном и Бијелим Пољем. Биоче је по положају знатно место, јер је на дну долине реке Љешнице (на карти Вјешнице очевидно погрешком), с десне стране Лима, на средини између Берана и Бијелога Поља. Лозна је у планини северно од Биоча, а Годочеље је мало