Godišnjica Nikole Čupića

942

Сјенице и Новог Џазара ваља опет претурити водомеђу Лима, Дрине, Мораве и Ибра, која се пење на 1182 · метра врх мора. Одатле се, опет ради, избегавања српске границе, мора водити пут преко водомеђе на Рогозној, која се пење на 1022 метра врх мора, те се тек одатле почиње спуштати. у долину Ибра к Митровици. Вођење пута преко те три водомеђе, које одмах једна, за другом следе, и извођење линије преко стрмога стења и дубоких кршних јаруга наилазило. је на велике незгоде за грађевину, и тражило је многе | вијадукте и тунеле. Али ма да је дирекција издала одређену заповест, да се торе поменута линија изучи, опет је шеф бригаде, видећи очевидну немогућност " таке линије, нашао за добро, да потражи другу, повољнију линију. Та друга линија је, да се лимска домлина веже непосредно с долином ибарском. Водомеђа ових двеју долина изучена је најтачније, и после мнотога труда пошло је за руком, да се међу селом Био– чем на Лиму и Рожајем на горњем Ибру вађе врло згодан, истина 1380 метара над морем висок превој, кроз који ће се линија Из Пријепоља у Митровицу моћи провести тако, да се место три само једна водомеђа пресеца. Лимска долина међу Пријепољем и Биочем широка је и равна, осим кратких клисура ниже Бродарева и Бијелог Поља. Ибарска долина ниже Рожаја истина је дивља и кршевита, и требало би често тунелима просецати нагле савијутке и језике брдских огранака. Од Рибарића до Митровице нема никаквих препона, (стр. 14—16],“ |

„Из свега овога што смо навели, можемо извести. тај закључак, да је донекле и природом обележен прелазак из Биоча у Рожај, и по њему веза лимске и ибарске долине. Пошто је јасно, да је Бихор град морао имати у своме домашају овај прелазак, и даму