Godišnjica Nikole Čupića

124

мону одмах закалуђерио и име променио више одговара нар. песми, која обично прича свршене ствари и која не зна за црквене и канонске Формалности и прописе. Вероватније је и више одговора црквеним прописима причање Доментијаново, да је Сава у Пантејлемону само остригао власи и навукао расу (мали образ пострижења) и да се тек доцније у Ватопеду замонашио и добио име калуђерско (велики образ). И И. Павловић (Жнтна 23. више верује у овоме Доментијану. Али се за то не могу сложити с њиме, што, верујући Теодосијеву причању о женидби, изводи“ да је »Растко био ваљан ритер, као што се може и очекивати од једног владалачког сина из ХП. века, особито српског«, да је »по свој прилици учествовао и у ратовима Немањиним с Грцима« и т.д.дакле да по нарави својој није могао жудети за манастиром, да не би као тамо ни отишао да није било оне кобне женидбе, која га је хтела саставити с »немилом девојком«. -— У оној нар. традицији, која се очувала до данас у песми »Златна свирала« и која је јамачно и Теодосијеву причању била извор, није чиста историска реминисценција. Ми знамо, како народ у својим песмама на свој начин тумачи историске догађаје, којима не зна права узрока. Иначе ми се мишљење И. Павловића, да је Растко онај Ансбертов »Тоћи«, чини врло вероватно, ма да је мучно ово име од онога извести. Не држим пак, да је Растко »искварени траг крштеног имена Савиног«. То је само краће име од Растислав. Данас то име није у обичају, али је могло бити у ХП веку. А можда је Немања, тражећи од милости мезимцу своме како неооично и лепо име, дошао до тога имена, које је онда

зар још подсећало на великог и славног кнеза морав|, Овако мисли и Голубински, Кратки оч. 150. 2, Гласник 57. Три потомка Немањина стр. 175:—178.