Godišnjica Nikole Čupića
128
9, Мора нам бити одиста жао, што је Д. стр, 295. онако мало проговорио о томе, како је Владислав отерао Радослава с престола. Би воља — вели— Господу, те послаби млађем брату Владиславу, »мп одемљствова Брда та старвншао н пробе пркстодљ отђул ского кирћ Стефана крама.» То је све. „Друкчије и више о том прича Т, 177 —178.: како је Радослав испрва у свему био добар, али после постао» женопокорив«'; како је од жене био »н крктдењ оумомк«, те га властела омрзла и пришла Владиславу; како је Сава утишавао свађу међу браћом, а најпосле дигао руке и рекао: нека буде, како Бог хоће; како је Радослав био изгнан и побегао у Драч; како му је ту преотео лукаву и лепу жену, другу Далиду, »фроџг велик», који је у том граду владао, и сам се Радослав једва спасао »отћ самољтопоснаго мњуд»; како је Радослав на послетку, не знајући куд ће ни шта ће, прибегао Сави им овај га— да би уставио братике краждекатне — закалуђерио (»водшњ мопахњ“); како је Сава после Владислава, и ако је разбојнички дошао до власти, венчао на краљевство и оженио кћерју бугарског цара Асена; како је тада Зладислав узео благослов од светог Саве, те почео зидати манастир у месту Милешеви и после мирно и у љубави са Савом поживео »елико господеви изволи се«.
Колико би нам вредило и ово причање Теодосијево, кад би му само смели веровати! Али по свему до сада видесмо, да поетични Теодосије није човек, коме би се лако, и без сведока, могло веровати. И ко нам јамчи, да
и овом његову причању није извор кака народна тради-
„
|, Ово би као потврђивало ону белешку Домгнтијанову, да је Сава Радослава као краља оженио т, ј, да је Радослав, док му је била жива прва жена (не кћи цара Тодора), или док је као удовац ваадао, био добар владалац, а како се оженио и т, д, — премда се ово може и друкчије тумачити.