Godišnjica Nikole Čupića

ција 2 С њиме се у овом доста слаже тако исто поуздани Троношац, који прича, како је Радослав бежао прво у Зету Вукановим синовима, па га они не примили; онда отишао у Драч, где га—као п у Т.— жена оставила; одатле отишао своме стрицу Сави у Ов. Гору и овај с њиме дошао у Србију и закалуђерио га, где и умро (по летописима 1235). Теодосије ово своје причање у неколико и сам побија на стр. 205, где казује како Владислав плаче па гробу Савину у Трнову: »ввмћ, Фтвус, мос скграшеме прљење Багупдеотћ мене свтворн те“, што је канда навело архиеп. Данила на погрешку, да је Сава још за краља Радослава оставио архиепископство.: Још више побија ову Теодосијеву причу познато писмо Радослављево:, по коме је Рад. био у Фебруару 1234 у Дубровнику као раскраљ — па била година, на томе писму поуздана, 3 или не!. Голубински,> верујући и Теодосију и овом писму — а држећи по другим подацима, да је Радослав био збачен 1230 или 1231 г,' — нагађа, да ово писмо можда није писано одмах после изгнања но пошто је Радослав после многог тумарања дошао у Дубровник, која је хипотеза још понајзгоднија да одржи у снази причање Теодосијево.

Најстарији срп. родослови и летописи веле: »прнлој“н же се Радослакоу крамо жена Далнда онда нлн фрештн повмн елтакељћ« и т. д. које очито показује да им је Теодосије био извор. Још један доказ за оно, што сам већ напред рекао, да је Теодосије још у другој половини

~

ХГУ. в. био истиснуо Доментијана пи да је био извор

!. Данило Животи 210.

9. Моп. зегћтса 19.

3. Љ. Ковачевић Годиињица ПЛ. 421—125.

ћ. И. Павловић Смрт Ст. Првовен. и сина му Владислава. 5. Кратки очеркђ и т. д. 571.

6. Тако и И. Џавловић. И мени се чини ово вероватније.

Годишњица УП %