Godišnjica Nikole Čupića

157

Италијанске; њојзи читао своје радове (у преводу Францескомј; с' њом склапао планове за нове радове ; по њеној слици сликао неколико од својих, намешших женских типова као на пр. Мирху у »Сардинаплу« Адаху у »Кајину« и т. д. На молбу њену, Бајрон се трудио да у »Дон-жуану« свом епском спеву, ублажи и улепша драстичност и цинизам с каким је у првим двема песмама, које је писао пре познанства са њом, љубавно уживање, оголићено сваког руха пристојности, описивао. Она се трудила, да у увређеном и очајном песнику поврати веру, бар колико се може, у важност човечијег рада и пожртвовања. Њеном љубављу и патриотизмом њеним инспирисан и подстакнут, писао је неколико дела, намењених, да буде у њеним саотачаственицима народни понос и патриотизам. У тај ред његових - списа долазе: »Прорицање Дантеово« и историјске драме из живота Мљетчана »Оба Фоскариа« и »Марино Фалиеро.« Тада је писао и своју причицу у стиховима »Мазепу« у којој се јунакиња зове као и његова пријатељица — Тереза.

Грофица и њена браћа, од којих га је, млађи, Пиетро, ентузијастично волео, увели су га у тајко друштво карбонарско, које се у оно време, владе свете алианције и реакције, било распрострло по целој Италији, и било завера противу деспотизма, какав се, у оним годинама, на по ново уграбљеним престолима почео, на ново гњездити. У том друштву, својом смелошћу, својим богаством, својим именом лордовским и песничким, Бајрон је био за заверенике важна, а за деспотију врло опасна личност. Његова писма отварана су на поштама; полиција га је на разне начине кињила, а његове песме, као »Чајлл Херолд«, у италијанском преводу, забрањене у свима земљама што су биле под управом Аустрије. И сам живот

Н „ Бајронов опио је сваки час у опасности, тим више, што