Godišnjica Nikole Čupića

се он јако истицао. Кућа његова била је прави арсенал, у ком су завереници чували своје оружије.

Да би га се власт ослободила, она је нашла један удесан начин. Она је породицу Гамба протерала (из Равене) а знало се, да Бајрон, после њена изгнанства, неће остати. Тако је и било допста. Изгнаници су се, а с' њима и Бајрон, одселили у Пизу (1821).

За време бавлења у тој вароши, Бајронов пријатељ Шелеј удавио је се у мору и он је присуствовао спаљивању његова тела,

Као што га папска влада није могла трпишти у Равени, тако је и Тушканска желела, да је он само даље од њених граница. Зато у Септембру 1825 год. мораше се Фамилија Гамба п Бајрон и одатле селити у Геноу. Ту је било последње његово склониште, у Италији.

У том времену, живлења у Италији и селења од вароши до вароши, од 1818 до 1823 год. написао је Бајрон свој спев сатирички »Визију суђења« и довршио своје највеће и најважније дело »Дон-Жуана«

О том чулноватом спеву биће више говора на крају овог списа. Овде могу само толико споменути: да је тај спев, циничким оппсивањем лепота женских и донжуанског уживања, сатанским исмевањем свега, што људи цене као свето и важно, (осем борбе противу тиранства) вере, брака, љубави, војничке и политичке славе и т. д., страсном мрзосћу тиранства, у то време, кад се, после Наполеонових ратова, цела Европа беше слегла у хладне ланце, прометејским уздасима за слободом, подигао у целој тадањој кукавичкој Европи, а нарочито у отаџбини песниковој, дреку и проклество.

На Бајронова дела гледали су власници свуда, као на кугу и анатемисали их п забрањивали на сами глас, не чекајући, да се границама њихових земаља приближе.