Godišnjica Nikole Čupića

159

Доиста, »Дон-жуан« и није дело једног народа; он је дело свих, бар европских народа. Као што његов јунак, својим путовањем и радом обухвата скоро целу Европу, тако је и песник сам, у својим радњама и политичким погледима, био увек космополита. Он је мрзео деспоте, ма на ком окуту земље да је њихов престо био. Он је славио слободу и јунаке слободе, ма на ком пољу да су били бој за слободу, ма које народности да су били; били то Шпањолци да се боре на обалама Таја противу Мавра или Грци на пољу Маратонском противу Персијанаца; био то Вашингтон или Леонидас. Он је симпатисао бедама и патњама народа, ма којим језиком ови говорили, ма на ком ступњу културе стајали; били то креолци у Јужној Америци или Грци у Елади. Ко се год буни, ко се год диже противу насиља, онга поздравља. Последња реч Гетеа, коју је изустио, кад се његова душа опраштала с' овим светом била је »светлости, светлости«; плоследња реч Бајронова, била је »напред, смело, напред«. Карактеристично за та два велика песника нашег века ' Један се надао свему од просвете и знања; други од смелости и храбрости.

Бајрон је говорио, да је за људство потребно чини“ ти нешто више од писања песама, и у том убеђењу, он је се уписао у друштво карбонара у Италији; а кад су завере овог друштва угушене, желео је да иде, ма куд, где се бој за слободу бије, да своју крв принесе на жртвеник човечанског ослобођења.

Баш тада је Грчка почињала своју славну борбу, а класична грчка земља, са целом својом прошлошћу и успоменама, била је најближа осећању песниковом, зато се он и решио, да иде у устанике грчке. Пошто је, најпре, из Италије, ступио у преписку с' друштвима Филелинским

~

која су помагала устанак, и спремио се за пут, опростио

Годишњица УП |