Godišnjica Nikole Čupića

161

госта у једној, нарочито спремљеној, кући. Под своју команду, а и на своје издржавање, добио је одмах Бајрон једну чету Оулијота која је смрћу јунака Марка Бочариса остала без Свог вође. Издржљивошћу, јунаштвом, пожртвовањем Бајрон није уступао својим Сулијотима. Он је имао вере у ослобођење Грчке, и његова мишлења о том, шта треба радити и како утврдити малу државу, што ницаше из сурвина, била су врло умерена и практична. Он се није бринуо као многе патриоте грчке или њени пријатељи с' поља о том, како ће нова држава уређена бити; њему се чинило, да је најважније питиње да се одржи устанак и храброст у људи, и на том је радио колико је год могао.

На жалост, у књизи судбине било је записано, да овај добри п јуначан пријатељ Грчке не дочека подпуно њено ослобођење. На једној шетњи, око града, покисо !е и назебо. 15 Априла (по новом), после јаких грчева, морао је лећи у постељу и грозница га није више пустила.

18 Априла био је ускрс, и Грци, из поштовања и обзира на свог боног пријатеља, нису тог дана пуцали из пушака и топова као што се тај дан тамо обично проводи. 19 Априла био је последњи дан живота великог песника. Један слуга његов, који је тада био уз постељу свога господара, оставио нам је описане последње часове његове (Флечер). Бајрон је целог дапа био у бдном раздражењу; час је био при чистој савести а час у заносу, У заносу је изговарао више пута и доста гласно, »СОмело, смело, напред, напред« а кад је дошао себи, призвао је свог момка, да му изда последње наредбе. Спомињао је своју ћерчицу, своју сестру Августу, своју жену »лЛеди Бајронову« али се мисао није могла разабрати, и кад му је слуга рекао, да није могао разумети, »ниси разумео« прошапутао је бедни песник, бацив мутан и очајнички