Godišnjica Nikole Čupića

162

поглед на свог слугу, »каква несрећа, све је доцкан«. Још су се могле разабрати неколике речи, као »сирота Грчка«

»сироте моје слуге«, затим су његове мисли одлутале далеко, преко мора, његовој драгој, и са бледих усана полако су затрепериле речи италијанске. »Јо Тазсјо ача1сће сова Ф саго пе] топдо« (остављам и нешто драго на свету). Пред саму ноћ рекао је, смирен, »сад ћу да спавам«. У том сну прешла је његова душа ону мистериозну међу, на којој човек скида своју блатну одећу и оставља је блату.

Цела Грчка била је пренеражена и ожалошћена, смрћу Бајроновом. Маврокордато је у име провизорне управе за западну Грчку, издао наредбу, којом је јавио земљи за смрт великога човека, и позвао народ, да ода достојну почаст спомену јунака слободе. 20 Априла д-ег дана Ускрса, избачено је с' града 37 топова, колико је година имао песник. Ова јавна здања па и суднице и сви дућани у чаршији оили су за трп дана затворени. Наредба Маврокордатова прописала је општу замаљску жалост за 21 дан и држање парастоса у свима црквама. Празник ускршњи у целој Грчкој обукао је се био у црни вео туге и жалости.

д-ог Маја (1824) пријатељи и саотачаственици Бајронови испратили су му тело у његову отаџбину. Топови су пуцали са обале и у потмулом њиховом јеку биле су удружене опроштајне мисли и уздаси народа грчког.

»Каква разлика растанка од дочека пре неколико месеца« уздахнуо је. Џиетро Гамба, који је, као оно у

! Од беседе, коју је над телом Бајроновим, у цркви Мисолуншкој, говорио Трикулис, остао је сачуван један уломак, леп споменик туговања и благодарности с' каком су се Грци раставили од свог велшког

пријатеља.