Godišnjica Nikole Čupića

34

За тим је отишла к Палацком, и говорила о Златном Прагу.

Док је Царица, тако, са сваким рекла по неколико речи, дотле је Цар већ био изишао на крај оном полукругу од гостију, па се, у један мах, врати преко сале правце пред нас Србе, и рече:

— КнизБ Михаилђ бнлђ у насљ; мић оченђ прјатно вепомнитђ обђ его пребмванји здађе.

За нас ова нова царева реч бејаше тако изненадна, да би смо се могли збунити, да не бејаше ШаФарика, који ухвати ту прилику, па развезе ону беседу коју је био раније спремио.

Цар, човек висок, саже се; наслони се на своју сабљу, и врло пажљиво саслуша беседника, па онда рече:

— 4 всегда дорого цфнилђљ тђ чувства которба питаетђ ко мнђ серсски народђ, и старалси помагатђ вамђ. Зто не мое личное дбло; ла то получилђ вђ нас-– афдаство отБ блажснноћ памнти моихљ родителећ. Дан Бог, что бн већ желатин ваши скоро исполнилисб. А ве когда виђхали 2

Шафарик, не разабравши ове последње речи, и преумивши да њега пита: кад је дошао у Србију, одговори:

— Двадцатђ питђ лћтђ, Ваше Императорское Величество !

Цар виде да га није разумео, па погледа у мене, и ја рекох :

— Вђ концђ Апрђли, Ваше Величество !

— Турки омли вбишли вђ то времл ;

— Вешили совеђмђ, благодара Вашему Величеству !

— Бђлградљ теперђ чистђ 2

— Чистђ, Ваше Величество !

— Онђ теперђ вашђ 2

— Нашљђ, Ваше Величество !