Godišnjica Nikole Čupića

358

пловити слободно по Црном Мору, по Босфору, по Хелеспонту и по Средиземном Мору.

Чак су се и Немци зачудилн зактеву Руса односно Влашке пи Молдавије, зато, што су они мислили да траже за себе још неки део Влашке и ако су одустали после

од тога и тражили да им се уступи место овога Бихаћ и Нови.

Турци су у ово време били несрећни на својим бојиштима; Руси су им узели Азов и продирали су са својом војском у Крим; Немци су им опкољавали Ниш, избијали су на Тимок и претили Видину, били су у Крушевцу и ишли су на Карановац; ал све ово није застрашило Турке и они оду са конгреза, тако рећи, без збогом остај.

Но Турској је и могло бити да овако ради, јер ју је помагала у овоме Француска, којој никако није годило да види Русију на Црном и на Средиземном Мору.

Посланик Француски у Цариграду, маркиз Виленев, говорио је великом везиру, да би, ако би турска примила овај зактев Руса, то значидо тодико исто, колико да им уступи и сам Цариград; и зато га је саветовао, да не прима никакве услове, већ да спреми још доста војске, па да се постара, да постигне ма какве успехе у рату, па ће видити, да ће после бити друкчији и блажи услови савезника.

Још је Виленев казао том приликом великом везиру, у поверењу, да ће се тада примити Француска да посредује између Турака и њених противника па ће и јамчити Турској за оно што буде уговорено.

У сљед овога продужен је рат између Русије и Немачке противу Турске. кроз целу 1737 год. без икаквих даљих покушавања да се зараћене стране измире, и ако су војсковође све три зараћене силе, имали пуномоћија, да се могу погађати о миру, па и мир утврдити и