Godišnjica Nikole Čupića

361

Виленев навали у сљед овога на Турке, те опет одреде неколико својих великаша, да преговарају с њиме о миру.

Али се и сад не дође до никаквог споразума.

Турци ни сад нису ктели да знају за руске зактеве, а ни маркиз Виленев, није био овлашћен да преговара "и у њихово име. |

Од Немаца Турци су опет тражили сем Београда и Темишвара сада још и то, да се Немачка одрече Ердеља у корист новог његовог господара 2сак!-а, место Ракоција, који је умро пре кратког времена.

Немци нису на ово пристали никако, те и сад не буде ништа од мира, и рат тако пређе и у 1739 год.

Ове године признала је и Русија Вилечева за свога пуномоћника, и царица Ана, дала, му је своје пуномоћије, онако исто пространо и пуноважно као што је било пуномоћије немачкога цара. !

Сад је и било више изгледа да ће се доћи једном до мира и то, због наглих и великих успеха Турака према, Немцима; и маркиз Виленев зато је пошао из Цариграда 15,4 Јула 1739 и ишао је све за турском војском, тако, да је био само за по који дан хода позади великог везира, да би тако био на руци, ако би која страна затражила да се мири. |

Кад је велики везир, 26,15 Јула 1739 г. стигао с војском под Београд, Виленев је бно у Нишу, и дошао је

отуд на Врачар у турски логор 15,4 Августа на позив великог везира. |

Овоме је опет дао повода маршал Валис, коме је сад пало на ум да прекине рат и да закључи с Турцима мир, дрско и својевољно, с обманом и цара и државе, на начин нечувен и са штетом по земљу, коју је и требао и могао још да брани и даље.