Godišnjica Nikole Čupića

366

,

које се усуђује да ремети оно што је уредио већ, везир, — Валис ·-- старији од њега, пребацујући му на последку, да он и није дошао да преговара о миру, него да шпионира турску војску и стање у њеном логору.

Сад су Турци наместили око Најперговог чадора 12 јаничара као стражаре. То је требала да буде почасна стража Нагпергу; међутим у ствари је била то истинска апсеничка стража, јер Турци нису допуштали више Најпергу да се мрдне из свога чадора, нити су кога год пуштали да к.њему дође. Чак је било . забрањено и Виленеву да се састаје с њиме.

Турци су сад почели да криве и Виленева, што Најперг нуди мање него што је нудио његов старешина, — Валис —, и велики везир обећа овоме 400 кеса, ако склони Најперга да пристане на безусловну предају Београда, претећи, да ће друкчије, сматрати Најперга као ратног заробљеника,

Најперг се је нашао у чуду кад су га Турци ставили под стражу и зато је одма писао Виленеву и јавио му и на писмено, да је он овлашћен да уступи Турцима део Влашке и Србије које су Немци до сад држали па да нова граница између Турске и Немачке према Србији, буде Сава и Дунав. а исто тако и Београд и ПЈабац, али тако, да се у Београду поруше сва градска утврђења.

Најперг није добио одговор на ово за неколико дана те је после тога писао опет Виленеву, и сад је искао да га пусте да се врати к својој војсци, пошто се не примају понуде, које је он био властан да учини.

Ово Турци неодобре Најпергу, али нареде те се састану Виленев, Најперг и неколико турских великаша, и по ново почну да се саветују и договорају о условима предаје.

Но и сад, у неколико седница које су држате, Најперг се је држао тачно својих инштрукција и уступао је Београд, зли само са порушеним утврђењима.