Godišnjica Nikole Čupića

292

више него што је то у Србији било. Горе наведена питања, положена међу 1830 и 1840. налазила су се у 1860 години вод са свим друкчијим осветљење. То друкчије осветљење дошло ј: са свим природним развојем, радом књатжевноста, шикоде м државе од 1840 до 1560, који није био мален, који је толике м толике, пређе неспремне, спремио им позвао ма гласање у овоме великоме питању просвете народне. Највећи помагач истине и највећи вепријатељ плитких мисли — време, приправило је савршено нове људе. који су у преџирци Караџића н Светића читали само оно што иише: који нису знали читати међу _врстама, који већ нису никога познавази. Књига се српска, у то време, далеко више читала; писало се све више и све многостручније: али је ми млађи нараштај био доспео до тачке, са које се продире на површину, са које се већ пословима уплив даје. Време предомшиљања, Боје увек изазивљу тешка, први пут положена питања, било е прошло; хладно суђење освајало је земљиште од предубеђења и страсти. У ствари и у расположењу умова спој) је био свршен; знало се ко има право; само се још није показала прилика, да се то право призна. Али се с тврдим уверењем и с толиким истим спокојством мирно чекало да св та прилика укаже.

У време, које сам горе споменуо, Вук Ст. Караџић, овновалац и прадставник новога правца, налазио се већ у дубокој старости, а живео је у Бечу, далеко од среЛишта, у којима су са ствари одлучивале. На главном месту; у Београду, налазио се Ђ. Даничић, и ту је, и по младости и по внази, и по научној спреми, он најприродније могао ваступати нови правац. И он се, доиста, увек показивао на висини тога положаја. Једна од највећма заслужених хвала, чини ми се, да му још није довољно одана, а то је хвала за његову многостраноџт. Наука и карактер његов