Godišnjica Nikole Čupića

431

1867: „Опростите што вам још не захвалих на онијем ријечима које рекосте о књизи Јагићевој. Онијем су овдје сви врло задовољни, и ја сам се врло радовао читајући. Само на оном мјесту гдје поменусте мисли његове о свези између наше поезије и источне, рекао бих да нијесте са свијем погодили, или хотећи у мало ријечи кавати, не казасте довољно или јасно. Смисао тијем ријечима може бити: да је Јагић само оно написао (о тој ствари) што су други већ казали. Од прилике таки може бити смисао. А није тако; него је Јагић само ишао путем којим су други ишли, или га и отворили и прокрчили; па је на том путу сам нашао резултате за нас онаке каке су други налазили за друге народе. Тако је и оно о старој култури словенских народа. Али то ни мало не ружи прекрасне реценсије ваше. — Једва чекам да видим народне пјесме које штампате«.3 У писму од 8 Новембра 1867 писа ми:

»Данас вам отиде прва књига нашега рада. Посласмо друштву и оној господи што су чланови наше Академије. Молим вас раздајте им. Хтио сам и вама на свој рачун послати један екземплар, и послао бих драге воље; али с другога разлога не хтјех навалице, а то је за то да се види колико ће ексемплара из књижарнице отићи у Биоград, а да сам ја узео један и вама послао, рачунало би се да је отишао овдје, а на вас би Био грађане дошло мање.

„Молим кад објавите ту књигу додајте, да Академија даје своје књиге на продају овдашњој књижарници Фр. ЖЖупана, и ко хоће да је има, треба од исте књижарнице да је иште (наравно преко својега најближега књи-

! То је друга книга Петрановићева зборника, која се у то време штампала трошком «Српског ученог друштва.»

Р__н___УФааћља 2% ____