Godišnjica Nikole Čupića

433

ворити о тој брошури, сматрајте га као човјека који и на хрватске патриоте исто тако мрзи као на српске, и којега хрватски патриоте презиру исто тако како га морају презирати Срби“.

Те године путовао је Даничић у Далмацију. После пута писа ми 27 Септембра 1868 године ово:

„ја сам се вратио с пута прије двије недјеље, проведавши на путу 20 дана. Врло ми је мило што сам видио Далмацију, а особито стари негда тако славни ДУубровник. Садашњи је Дубровник жалостан и готово мртав остатак негдашњега господства.

»Тамо у школама као да још не беше никаке промјене; само читах јуче за г. Чеду да је прешао у министарство. Ко ли ће доћи на његово мјестог Ко ли ће предавати Философијуг Ја се надам да ће још бити промјена до почетка школске године“.

У почетку 1870 већ је почело крњити св оно коло књижевника који су онако снажно и вешто и с онолико знања и радне снаге започели рад Југословенске Академије, и томе раду правац дали. То се почело, колико ја знам, тиме што је В. Јагић из службе отпуштен, и што је тиме створена немогућност да даље у Загребу остане, већ и по томе, што се његова професорска снага на све стране тражила. И ми смо у Београду мислили како би се могао у Београд довести; али како у томе нисмо успели, што ондашња влада у тој ствари није покавала довољно решености или разумевања, или што се у Србији у опште мало знало како се ти послови раде, добро је да тај покушај од заборава сачувам. О тој ствари писа ми Даничић 29 Маја 1870 ово: „Да је Јагић отпуштен из службе, јамачно већ знате, а то је за то што је са још 9 професора искао да се Старчевић отпусти, који је такође отпуштен. С Јагићем је отпуштен и Братељ.

На то дадоше оставку још шесторица између онијех који Годишњица УШ