Godišnjica Nikole Čupića

434

су искали да се Старчевић отпусти. Сада се опет буне ђаци. — Мислите о овој ствари“.

На мој одговор на ово писмо, о коме ја немам белешке, Даничић ми писа 19 Јула 1870 ово: „Што ми пишете о Јагићу, у том ја налазим двоје: једно је: би ли Јагић дошао у Београд, а друго је: што би требало да чини српска влада. То су по мом мишљењу двије ствари врло одвојене. О првој се не може (барем ја не могу) говорити, нити се има шта говорити, докле се друга не покаже. Одлучио о првој Јагић што му драго, ја мислим да би другу требало учинити«.

Није много прошао иза Јагићева одласка, а дошло је време да се и Ђ. Даничић крене из Загреба и да остави секретарство Академије. Кроз неколико година које је Ђ. Даничић провео у Загребу, околности се у Београду беху веома промениле. У погледу на књижевност и на оно што је Ђ. Даничића највише интересовало промене су биле. најповољније. Кад је садашњи Краљ као Кнез, по навршеном пунолетству 10 Августа 1872, ступио на владу, Ђ. Даничић бејаше дошао у Београд, и собом се могао уверити о великом поштовању, с којим је, по заслузи, свуд без разлике, приман и дочекиван. И он је отишао из Београда потпуно задовољан. Одмах за тим почела се преписка о његовом повратку у Београд на катедру, која је тада била празна и коју сам ја хонорарно као библиотекар заступао. Заступник министра просвете, тадашњи министар правде г. Стојан Ј. Вељковић! позове га писмом да заузме своју катедру. Ђ. Даничић пристане. У

1) По томе што сам ја кас министар просвете, у Априлу 1873 потписао указ о постављењу Ђ. Даничића за професора, што је, чини ми се, било прво постављење које сам ја потписао, многи су и позив приписивали мени, а позив је потписао и послао Ст, Ј. Вељковић,

= =