Godišnjica Nikole Čupića

436

путовање по Србији и по новим крајевима приповедао је г. Милићевић (Годишњица У). Расположења пак његова била су се у 1882 врло променила, не знам да ли само због болести, од Које је постао нервознији, или и из других узрока. Та су расположења показана у писму које је 14 Октобра 1882 писао г. Милићевићу.' И са мном је за време свога борављења у Београду говорио о пословима хрватским жалећи се. И био је о свему тамо у врло тамним мислима.

Приликом другога, последњег борављења у Загребу 1878 лицем на светога Саву омладина српска у Бечу смисли да прослави тридесету годину књижевнога рада Даничићева. На сам тај дан честита му ту славу депутација српске православне општине у Загребу. У пнему од 17 Јан. 1878 јављајући да је примио тада му послату прву књигу »Годишњице“, он ми писа: |

»Примио сам „Годишњицу Чупићеву« коју ми изволесте послати. Ако се тако настави, биће врло добро, и књиге ће имати лепо место у нашој књижевности. Велика вам хвала. |

»На св. Саву би код мене депутација овдашње православне опћине да ми честита јубилеј. Можете мислити, у каквом се чуду нађох.»

За ту прилику и ја, по молби уредништва из Беча, написах за „Српску Зору“ биографију Ђ. Даничића, која, је штампана уза слику покојникову која је за ту прилику за лист спремљена. Имам три писма Даничићева о том послу, за која мислим да сам дужан овде штампати их. Тако 19 Јан. 1878, пошто је изашла прва трећина, писа ми:

»Велика вам хвала на оном што пишете у »Српској Зори« о мојој радњи. С највећим нестрпљењем чекам наставак.“ 1) Годишњица У. 130.