Godišnjica Nikole Čupića

казивање тјеба љубав к истини; ње опет не може бити без разума, који ће познати истину, и без добре воље, која ће пристати за истином. Што љубави к истини треба разум, с тога већ, по песрећи, не може ње бити у Светића; а што се тиче добре воље. потребне да би могла бити љубав к истини, држим да је познато сувише из распре Светићеве с покојнијем Вуком, да у срцу Светићеву на мјесту љубави к истини стоји пакост.“ И мало. даље:. уА по свему овоме може се напријед знати какав је Светићев дневник; може се напријед знати да је исто ријско дјело, какво може изаћи из слаба разума и па, косна срца.«

Цела управо критика Светићева „Огледала«“ написана је с тога гледишта. Даничић је тражио сведочанства којима доказује слаб разум у Светића, како би после из тога извео да он није имао чим судити ствари које је судио у свом Дневнику, и како би тиме сам Дневник здробио као историјски извор. У свему пак види се врло јасан пример обичаја и начина, којим је Даничић пред“ мете гледао, судио их и о њима размишљао.

ж

Наука о словенству и о словенским језицима дизала се у почетку овога века, и њу су дигли радови, који су обично ударали у недарнуту ледину, који су крчили нове путове, и тиме стварали славу поборницима и творцима науке о словенству. Име Добровскога, Шафарика или Вука, име Гопитара и име Миклошића одјекиваху на далеко. Они су прекидали са старим; они су стварали из темеља нове системе.

Под упливом радова ових људи стварао се литерарни карактер Даничићев; они су њему светлили као углед пред очима. И он је увек најрадије мислио на потпуне