Godišnjica Nikole Čupića

456

целине а заснивао само на велико. Успевши тако с неколиким великим делима, он је на последњем, на великом речнику, с пером у руци издахнуо. |

Наше време већ није у тим идејама у којима се кретао Ђ. Даничић. По стази полета он припада првој моћној генерацији твораца словенистике, основалаца садашњег културно-литерарног века међу Словенима. Наше · време је, међу тим, време анонимног рада на ситно и на парче. време колективизма у свима гранама културе и науке, време које пред великим мислима и пред задаћама светскога значаја губи рад дични и утапа се у анонимном колективазму. Развиће периодичне штампе уситнило је и раскомадало рад и питања на ситне одломке. Пређе су од један пут израђиване цедине, а појединости су остајале неизрађене; данас се почиње од појединости, и њима се пажња поклања, а целина се оставља некоме незнаноме у будућности да је склопи, пошто појединости буду пот– пуно и како ваља израђене.

Даничић је и сам радио толике монографије и бавио се обрађивањем појединих питања нарочито у датим придикама, највише онда кад је био секретар Друштва српске словесности и после, кад је ту исту дужност вршио у Југословенској Академији у Загребу. Али у потпуно слободно време, његов се укус увек враћао . великим пословима и целинама, и на њима је највише радио. Увек га је дражило и вукло себи оно постојанство којим ваља издржати у израду једног великога посла. Тако, кад је већ почео радити око великога речника, и кад му је и писац ових врста од овуд речи из појединих извора почео купити и слати, он му 18 Марта 1868 из Загреба писаше: „Ми овамо имамо око рјечника посла. да не знамо шта ћемо прије; тијем ће вам већа бити заслуга. Будите постојани: кад се не би у сваком великом послу