Godišnjica Nikole Čupića

411

Кад је већ дошло до штампања Рјечника, Даничић се бринуо о овом питању. У писму од 9 Јуна 1878 писа ми о истоме слову | ово: „Опомињем се (ако ме памћење не вара) да сам у Вегере 21г уегр!. Зргасћгогвесћипе или у Лебвећгиј Гг мега. Бргасћјогвећипр налазио слово | за неки глас некога језика. Али како памтим слабо, а и у посао ми не иде тај глас, не могу се опоменути за који је језик. А сада би ми то пријеко требало. То ме нагони да вас молим. да потражите у регистрима речених журнала итд. Мени би требало што прије само знати за који је језик употребљено речено слово.«

Кад сам ја почео издавати »Српску граматику за средње школе“, онда сам у првој књизи, која говорио гласовима, изоставио ђ, којим је пређе обележаван р-самогласник у извесним случајима, и заменио га апострофом. Даничић ми о томе писа 3 Октобра 1879 ово: »У науци о гласовима употребили сте р' мјесто рђ. Бојим «се, биће опет невоља, јер каткад треба ваписати набр'о мјесто набрао, опро мјесто оптрао, те ће опет један знак имати два посла. Тога ради ја сам наумио за наше рђ (и Бр), гдје је по Вукову начину само потребно, употребити г(шпго 7аг дао) Може бити да не би увреда била, ћирилици кад би се за невољу употребило р.'

На моје примедбе, да ни са тачношћу, због неколико речи које релативно ретко долазе, не би требало терати далеко, и да би се, може бити, могло проћи ипак на самом апострофу, отписа ми 3 Новембра 1879 ово: У „Огледу“ сам употребио р- (штг-ој, али се нијесам могао задовољити. Још мање би ме задовољило р, или „р. Ир: и '0 мислим да се не би одржало—већ за то што је двојако, него да би се најпослије баш од тога дошло на | илир Ако се тијем хоће у неким приликама за неку потребу да покаже да је р вокал, а мислим да се само то хоће, онда