Godišnjica Nikole Čupića

478

мислим да је нојбоље обиљежити р; а обиљежју је најприличније мјесто на ствари а не поред ње (пред њом или за њом). Мени г није „ново слово“, него ваздашњи вокал р, коме се у неким приликама за неку потребу додаје неки знак, п то озго, као што се сада додаје упоредо други знак. Не знам држе ли Французи своје 1 за особито слово, или им је слово исто 1, које само у неким приликама за неку потребу пишу 1. — Да би било сувише акрибије, тога се ја не бих бојао, јер докле год чега недостаје, дотле га не може бити сувише. Може бити да би сувише било кад би се писало Кгзф, али у оним случајима у којима је Вук писао рђи ђр разликовати вокал од консонанта, не може бити сувише, особито у рјечнику. «

На моју папомену да би слагачи трпали р и где треба и где не треба и помешали га са р, писа ми 24

Новембра 1879: „И ја се бојим неваљалих слагача. Ови.

су и а смијешалди са ад. Како би г врло ријетко требало у обичном тексту, може бити да га не би треба!о лити, него да би свака добра штампарија у онако ријстким случајима могла обично г остругати озго и надметнути тачку; или би велика штампарија могла имати неколико г обичних, саливених тако да се тачка може надметнути.«

Тим је свршесна та преписка о правопису.

Сад ћу још додати неколике исписе из писама о разним другим књижевним пословима.

Тако у писму од 2 Септембра 1866 писа ми међу осталим о свстом писму, које је у то време израђивао, ово: »Мислим да вам могу казати да ми је врло мило, што свето писмо врло добро пролази код нашега народа. Да се Мојсијеве књиге на ново штампају, то знате. Више од пола је готово. Али и Нови Завет штампа се на, ново,

и то у два издања у један пут, оба нашим словима, ци-'

церо и петит, и оба морају бити готова до месец дана.