Godišnjica Nikole Čupića

х

ОДАОМЦИ Из ИСТОРИЈЕ БЕОГРАДА 108 а еиее дараввљиј

Али, и кад је, до 28 (17) Септембра, и све ово било готово, и кад су све батерије у велике тукле и у град и у подграђе, и кад су провале на подградском бедему, биле још пространије, опет није било никаквог знака за јуришавање.

Изгледало је, да се с овим нешто устеже, и, готово, као да се хоће сасвим да одустане од овога.

У ствари је било, да је опет дошло Лаудану до руку, једно Абди-Пашино писмо, којим је он јављао Турцима, Пожаревљанима, да ће 29 (17) да пређе Мораву, код Ћуприје, и да ће поћи Београду у помоћ са свом турском силом, те се је побојао, да га Абди-Паша не нападне с леђа, баш онда, кад он буде јуришавао на београдско подграђе, и зато је ово најпре одлагао с дана на дан, а после је баш казао, да неће никако да напада на Београд, док не сачека под Београдом Абди-Пашину војску и док њу ту не потуче, а после ће му се Турци Београђани, предати заједно с градом и можда, и без борбе.

И требало је да стигну Лаудану, баш тога истог дана, кад је он обзнанио ову своју одлуку, извештаји српских драговољаца, да је Абди-Паша још у Ћуприји, да се одатле нигде и не мрда и да има ту свега 10,000 војника па и од ових да му многи напуштају барјак и беже куд који.

Ова вест, поново је обвесвлила Лаудана, а кад је, у исто време још чуо, да је, 22, (11) Септембра, потучена, код Мартинешта у Влашкој, и она друга турска војска, коју је предводио сам велики везир, он се је опет одважио да нападне насилно на београдско подграђе и да га тако узме.

И сад је још страшније загрмело са свих страна око Београда, и, у град и у подграђе падао је безброј ђулади, граната и разних бомба из немачких топова, хаубица и мерзера. Оне батерије из Срема, тукле су у град.