Godišnjica Nikole Čupića, 01. 01. 1887., S. 178

108 одаомци ИЗ ИСТОРИЈЕ БЕОГРАДА

су већ били ту. Сад је изненада јуришнуо на све њих капетан Марјан са својим драговољцима, те је Смедеревце нагнао на Мораву а Пожаревљане пут Пожаревца.

Срби су убили овде, 25 Турака и двојицу су ухватили живе, и добили су једну турску лађу и 8 коња.

Сукоб на Кличевцу. Овде је сазнао Марјан, да је, једно тријестину Турака, отишло из Пожаревца у Кличевац, да тамо харају и пљачкају, те се зато, одмах по сукобу на Морави, крене на Кличевац, и тамо нападне сутра дан, 9 Септембра (29 Августа) са својим драговољцима на Турке, н убије њих 9, а све остале растера и нагна к Пожаревцу.

Освојење Пореча. Турци су још непрестано владали Дунавом у простору између Адакала и Пореча, и имали су на оба ова места, доста јаку флотилу. У Поречу само имали су 24 шајке и доста јаку месну посаду.

Немцима је требало да очисте сасвим Дунаво од Турака, бар до Адакала, и зато су се решили да нападну на Пореч и да отерају Турке из њега.

Зато су прво, посели са 4 ескадрона коњице и са 2 компаније пешака, леву обалу Дунава код Оршаве и Жупанека, хотећи тиме да спрече турску Флотилу у Адакалу, да не иде у помоћ турској Флотили у Поречу, а затим су посели, с другим одељењима, своје војске, дунавску обалу на брзаку код Казана, и на брзаку код Излаза, те су тако одсекли Пореч с обе његове стране на води.

Једно оделење немачке војске од 6 компанија пешака и 4 компаније српских драговољаца, прешло је, ноћу, између 15 (4) и 16 (5) Септембра, у Србију, и упутило се је сувим, право на Пореч.

Друга нека одељена, војске, почела су у исто време, крстарити левом обалом Дунава према Поречу.