Godišnjica Nikole Čupića

108 одаомци ИЗ ИСТОРИЈЕ БЕОГРАДА

су већ били ту. Сад је изненада јуришнуо на све њих капетан Марјан са својим драговољцима, те је Смедеревце нагнао на Мораву а Пожаревљане пут Пожаревца.

Срби су убили овде, 25 Турака и двојицу су ухватили живе, и добили су једну турску лађу и 8 коња.

Сукоб на Кличевцу. Овде је сазнао Марјан, да је, једно тријестину Турака, отишло из Пожаревца у Кличевац, да тамо харају и пљачкају, те се зато, одмах по сукобу на Морави, крене на Кличевац, и тамо нападне сутра дан, 9 Септембра (29 Августа) са својим драговољцима на Турке, н убије њих 9, а све остале растера и нагна к Пожаревцу.

Освојење Пореча. Турци су још непрестано владали Дунавом у простору између Адакала и Пореча, и имали су на оба ова места, доста јаку флотилу. У Поречу само имали су 24 шајке и доста јаку месну посаду.

Немцима је требало да очисте сасвим Дунаво од Турака, бар до Адакала, и зато су се решили да нападну на Пореч и да отерају Турке из њега.

Зато су прво, посели са 4 ескадрона коњице и са 2 компаније пешака, леву обалу Дунава код Оршаве и Жупанека, хотећи тиме да спрече турску Флотилу у Адакалу, да не иде у помоћ турској Флотили у Поречу, а затим су посели, с другим одељењима, своје војске, дунавску обалу на брзаку код Казана, и на брзаку код Излаза, те су тако одсекли Пореч с обе његове стране на води.

Једно оделење немачке војске од 6 компанија пешака и 4 компаније српских драговољаца, прешло је, ноћу, између 15 (4) и 16 (5) Септембра, у Србију, и упутило се је сувим, право на Пореч.

Друга нека одељена, војске, почела су у исто време, крстарити левом обалом Дунава према Поречу.