Godišnjica Nikole Čupića

26 ОДЛОМЦИ ИЗ ИСТОРИЈЕ БЕОГРАДА освети Мезид-Бега, слао у Будим свога посланнка, краљу Владиславу, и тражио да му овај преда Београд.

Но како је Шакабедин-Паша, страдао у Ердељу горе него Изедин-Паша, то је и ова његова тражња Београда, пропала сасвим.

УТ. Догађаји пред другу, турску опсаду Београда.

Учестани упади Турака у Мађарску по паду Србије и кад су Турци настали већ домашати се и Београда, почели су да задају Мађарима озбиљне бриге, те су силом сад почели да увиђају, да им је боље поћи на Турке, док су Турци још у свој земљи, пего их чекати и сачекивати у Мађарској.

Краљу мађарском и пољском, Владиславу, а и свој Мађарској, сад је пријатељство Ђурђево постало драго. Партије у земљи почеле су да се сталожавају и да се мире, и, кад је сад и папа почео да говори, да треба поћи на Турке, настали су Мађари, споразумно са деспотом Ђурђем, да искупљају велике војске и да се спремају за одсудан рат с Турцима.

У Будиму је искупљао једну војску сам краљ Владислав. док се је друга стицала под команду Јована Хуњадија у Тамишком Банату. Деспот Ђурађ, поред материјалне помоћи, коју је давао за искупљање ове две мађарске војске, искупљао је трећу српску војску, о своме трошку, у Срему. Четврту војску искупљао је палтин легат Јулијан и у њу су улазили Немци, Чеси и Пољаци.

Сва ова војска, на број, до 40,000 људи, прешла је у Србију 1443 год. код Ковина и отела је скоро за тим Крушевац, па потукла (2 Новембра 1443) Исак-Пашу, под Нишем, и сутра дан, авангарде војске Казими Пашине под Скендербегом, и Турахан-Пашине, на путу к Цариброду у долини Нишаве, где је пало мртвих до 30,000 Турака,

ово