Godišnjica Nikole Čupića

330 Е ПРИЛОГ ИСТОРИЈИ ЦРНЕ ГОРЕ

доласку у Црну Гору, није тамо послан што је знао илирски диалекат, што је био врло ревносан у служби, и необично способан да одврати зле последице какве су се морале очекивати од овог дрског и непослушног народа. Само време је показало како су нужне биле ове мере предострожности, јер се с часа на час почео откривати зверски и у хришћанству нечувени начин живота ових једновераца. Ни писмене изјаве нису могле искоренити код овог непостојаног народа мишљење које су они увртили себи у главу о Степану Малом. Они су безобразно иротурали гласове да се кнез непрестано тајно с њим састаје, и да ништа не ради без његова савета. Ово се њихово уверење ни мало не слаже са јарошћу и беснилом кад су ови исти викали у глас да се обеси као лажа и бунтовник.

Како су се дрскости, крађе, пљачкања и међусобна непријатељства продужавали из дана у дан, а Турцима је тајно дошаптавано о свему што се ради у Црној Горп, могле су се само зле и несрећне последице предвидети. Сва старања и труд кнежев да се увођењем каквог реда и правосуђа, колико толико помогне том злом стању остала су без икаквог успеха, и нису могла уздржати пљачкање и отимање ни међу њима самима ни преко границе од несрећних једновераца што у суседству живе. Ласкаво опхођење кнежево и љубазност били су награђивани лукавством и преваром, а човекољубље и издашност његова у искупљивању заробљеника само је показало како су неблагодарни и како се далеко простире њихова лакомост на новац.

И сам митрополит Сава при свој слабости својој. и ако је ласкао кнезу својим удварањем (а овамо је био одани шпијун млетачкиј, није могао сакрити своју намеру да побуни непостојане Црногорце. Кад је сердар и други кнез села Дипина дошао на Цетиње да одговори на тужбу