Godišnjica Nikole Čupića

ДР ЈОСИФ ПАНЧИЋ 209

Величанства, приликом примања академичара, Академији на расположење ставила. 22 Фебруара

1888, у Београду Ваш, вама давно и свагда одани, Др Панчић.“

И академци и многобројна публика, саслушавши ове речи, дубоко потресени, узвикнуше :

— Слава Панчићу !

То је било 22 Фебруара, после по дне.

25 Фебруара, рано из јутра, залепршаше се црне заставе на Великој Школи, на Народном Позоришту, и на Грађанској Касини, п кроз Београд, као муња, пролете гласак:

— Умро Панчић !

Његово Величанство Краљ Милан, чим је чуо а смрт заслужног покојника, одмах је наредио „а се тело покојниково сахрани о трошку отаџ бине,

Чланови Академије наука, професори Велике Школе, и изасланици других научних дружина, састаше се те саставише Ред за укопну свечаност.

26 Фебруара, у 2'/, часа после по дпе, море од света окружило је стан покојников. Тело |апчићево изнели су академици, и професори, пратио га је г. митрополит Теодосије, са 16 свештеник: и 4 ђакона, који су и опело свршили у великој цркви. Његово Величанство Краљ, дошавши на опело, благоволео је на ковчег покојников ставити драгоцени венац од палма, рододендрона, божура,

и ружа.

ГОДИШЊИЦА Х!1.