Godišnjica Nikole Čupića

ПОЉСКО ПИТАЊЕ У _Х1Х. ВЕКУ 21

па ——===== пе == == === = ==

ваших најбољих краљева и за коју се везују вајпгеменитије , успомене пољске отаџбине.“

Ну међутим није се испунило ниједно од тих обећања које су силе тако племенито давале на хартији 1815 год. том интелектуалном средишту Пољске. Мало после потписа уговора у ком су она била потврђена и гаран-

· тована отпочела су једно за ·-другим разна повређивања

права Краковских, ито од стране баш оних сила којима је нарочито стављено било у дужност да заштићују малену републику, тај последњи злостатан старе пољске славе.

Чл. 9. је забрањивао да ма чија војска и ма под каквим изговором продре на земљиште Краковско, Па ипак зато 1831. год. руске су трупе окупирале слободну и неутралну варош под изговором да она служи за прибежиште пољским устаницима. 1836. год. појаве се неки нереди у вароши приликом светковине дана рускога цара. Резиденти трију сила заштитница затраже одмах од Сената Краковског да у року од недеље дана прогна са својег земљишта све особе које му они означе као опасне за јавни поредак, па биле оне пољске или стране народности. Република пристане ина то; само председник Сената замоли да се продужи рок, како би изгнаници могли посвршавати своје домаће послове. Ну силе ипак остану при року који су оне одредиле, па како је тај рок био материјално недовољан, аустријске трупе окупирају варош, а за њима уђе у Кракову и руска и пруска војска.

Устав Краковски, гарантован чл. 10% Финалног Акта, није био боље поштован. Три силе заштитнице измениле су самовољно 1833. год. његове најважније одредбе. Резиденти сила заштитница добили су били за у будуће право да расправљају сва спорна питања у тумачењу устава. Један нови Штатут одузео је био университсту