Godišnjica Nikole Čupića

ПОЉСКО ПИТАЊЕ У ХТХ. ВЕКУ 13

краљевину ш да да тој краљевини устав разрешив је у том погледу од обавеза које ја опа закључила 1797 год. према Астрији и Пруској. По иницијативи цара Александра такође је било решено да се Пољацима у осталим покрајинама негдашње њихове краљевине даду извесне привилегије. Резумишући преговоре о пољском питању од 1815 год. долазимо до ових закључака: Да су свим Пољацима обећана извесна права и да је образована пољска краљевина по иницијативи цара Александра; да су Аустрија Енглеска и Францеска гледале с великим неповерењем планове цареве односно Пољске ; да је отворена била дискусија између Русије и других сила односно питања о територијалној деоби и односно питања о политичној организацији велике војводине Варшавске; да су се Аустрија, Енглеска и Францеска после дугог устезања ретпиле да усвоје савете прускога министра, кнеза Харденберга, показујући се попустљиве у овом последњем питању за концесије које су њима учињене у првом, и да су најзад оставиле пуну слободу цару Александру де примени у Пољској свој политички програм, пошто су добиле од њега пристанак да Кракова буде независна и неутрална, да се Познанска војводина и Торн уступе Пруској и да Русија измени са Аустријом и Пруском | узајамну гаранцију за посеобину свију пољских покрајина. Силама које су расправљале са Русијом пољско питање није било ни на крај памети да траже за Пољску један минимум сл0– боде и аутономије; њихов је циљ био да осигурају суседе Русије од пропаганде руске у њиховим пољским покрајинама. При расправљању пољског питања на Бечком Конгресу имао је се једино у виду интерсо езропске равнотеже. Укинув устав од 1515 год. цар Никола је се само одазвао жељама које су на Бечком Конгресу изјављивали представници Аустрије и западних сила. Руски