Godišnjica Nikole Čupića

'

44 пољско ПИТАЊЕ У ХЛХ. ВЕКУ _ предлог за регулисање спорних питања односно Пољске од 30 децембра. 1614 год. гласио је: да се велика војводина Варшавска присаједињује "Русији „као уједињена, држава, којој Његово Царско Величанство задржава себи право да да народни устав и проширене границе како то буде за добро нашло“ Докле је напротив предлог кнеза Метерниха од 3. јапуара 1815 год. просто тражио, да се велика војводина · Варшавска „споји са државама, Његовог Величанства Цара руског, који Ће је држати у пуној својини и суверенитету.“ |

Обично се мисли да политика коју је водио цар.

Александар у Бечу стоји у диаметралној противности са пелитиком његових претходника, нарочито са политиком

царице Катарине ИП. Александар се представља ту као.

покајник неправедних деоба братске пољске народности, које је извршила Катарина у споразуму са туђинпским немачким силама. Али политика Катаринина није никад ишла на то да се Пољска подели. Царица је пристала на

деобу само под притиском разних неповољних околности, .

које је вешто експлоатисао Фридрих Велики. Она и њезини министри сматрали су шта више сваки део Пољске који су заузеле немачке. силе, као жртву коју је имала

да поднесе непосредно сама Русија. Цар Александар нашав сеу бољим приликама остваривао је стари план руске.

политике: уједињење двају словенских народа под руском хегемонијом. У идејама Александровим нема ничег новог ни оригиналног, изузев примене уставне, представничке

владе у Пољској, што се у осталом даје објаснити ли-_

бералним васпитањем царевим. Да није било познијих разочарања, цар Александар би можда обдарио и Русију истим системом владавине.

Хоризонат спољне политике руске простирао је се већ крајем прошлог века далеко преко граница старе пољске краљевине. Сталан циљ њезин био је тада каоби