Godišnjica Nikole Čupića

ПОЉСКО ПИТАЊЕ У Х1Х. ВЕКУ 45

данас да скупи под руску хегемонију све словенске народе. Катарина је положила темељ тој политици у погледу ЈугоСловена чувеним Кучук-Кајнарџијским уговором (1774), а сви њезини наследници продужили су да раде на истој полигици све до наших дана са постојаношћу и традиционалним духом достојним старог Рима. Та руска политика је сусретала у свим својим манифестацијама било оружан отпор, било потпуно непријатељство од стране европских сила. Сваког пута кад би Русија подигла свој мач да помогне којој словенској народности да се ослободи туђинског јарма, Европа се није устезала да јој се истави на супрот, жртвујући радије правицу и хуманитарност, но што би дозволила да се прошири руски уплив. Допније кад би те исте словенске народности показале ла нимало нису расположене да приме све претензије које је Русија изводила из својег права старешинства, Европа је се вазда показивала наклоњена њиховој пуној независности. Ту се налази прави разлог непријатељском понашању сила према питању о пољској. краљевини и о пољском уставу у 1815 год. и њиховој интервенцији у противном смислу године 1831 и 1863, као што се тиме даје објаснити и неједнако држање сила према бугарском уједињењу године 1878 и године 1885.

Дипломатска интервенција од 1863 год. исто каоим интервенција. од године 1831 није донела никакве користи Пољацима. Али зато је она крила у својим недрима по- · разе Францеске од 1870 год. и тешке услове. Версаљских прелиминара и Франкфуртског мира. Русија, код које је "пријатељско држање_ Францеске на Париском Конгресу збрисало сваку срџбу. за поразе на Црном мору и на Севастопољу, није могла да заборави Наполеону ШП. интервенцију у корист Пољака. 24. Фебруара 1871 год. цар немачки је писао цару руском: „Никад Пруска неће заборавити да вама дугује што рат није угео највеће