Godišnjica Nikole Čupića

РАТНИ ДОГАЂАЈИ ИЗ ДРУГОГ СРПСКОГ УСТАНКА 91

но, док му није пало на ум да су то Срби који пратеи сад тамане Турке.

Јадни Турци не умејући, а немајући ни времена да мисле како да се бране, гинули су последњи као и први подједнако као и они у средини; и одједном направио се од њих безброј гужава, које су само надирале те на једну , те на другу страну, али су свуда предусретани Србима који су били вични гори и стазама по њој, те су их дочекивали куда год су се макле и таманили како може само побеђен непријатељ и онај који брани своју чељад.

Једно ољелење Турака, било се скрхало у ону јаругу, у коју су Турци мало пре били стерали Милету и његову дружину, и Срби су их дочекали ту ватром из пушака и помлатили све до последњега,

Од доста великог броја Турака, који су били у боју на Јухору , само се мален број прогурао и промигољио којекако кроз шибље и густе шумарке, и доспео је до Трешњевице , где је била резерва турске војске, а све остало, или је пало мртво на месту, или је допало српскога ропства, ил се било скрило по густишима и по јаругама, где су их Срби, сутра дан, налазили и хватали. | Чак су их и српске жене, некоји дан после борбе налазили по шуми гладне и изнемогле, па премлаћивале или хватале и одводиле српској војсци на Белици.

После овога. разбоја турског, они Турци што су били на Трешњевици, вратили су се у Ћуприју и нису више ни они ни Турци Јагодинци дирали у Србе.

Можда није била баш, последица овога, боја, али је тек било после њега, да су се Турци променили у својим односима према Србима толико и тако, да су Срби опазили код њих знакова као да би Турци желели мало мира.