Godišnjica Nikole Čupića

сл

РАТНИ ДОГАЂАЈИ ИЗ ДРУГОГ СРПСКОГ УСТАНКА 9 могао је многе прилике, унапред да прозре и правилно да оцени.

Веровао је па је умео и друге да увери да је Србија, у време другог устанка српског, и сувише слаба да сруши турску царевину, те се за то није ни бавио сновима: да успостави Душаново царство, ал је за то веровао тврдо, да је Србија кадра да живи независним животом својим.

За то је, кад је почео спремати српски народ на устанак на Турке, казао јавно: „да он неће дићи своје руке и свога ЕН цара — султана, — већ да ће тући само Турке «зулумћаре српске у Србији“, а цару царево, к'о и Богу божје“.

Кад је Милош после разбоја Турака на Ртарима у Драгачеву , опремао турско робље у Ужице, рекао је јавно и Србима и Турцима: «да неће да трпи ни турска сиротиња да страда и да се пати, и да он гони само: зулум и турске зулумћаре».

Кад су Турци Смедеревци дошли у Пожаревац да просе у Милоша мира и примирија, Милош им је рекао: «да се повуку у царску тврђаву , па да је и оружјем бране, ако би се ко усудио да њу или њих у њој дарне«“.

Ово све није могло остати непознато ни цару султану у Цариграду, ни његовим пашама и везирима.

За то и видимо у султанским упутима што их је давао везирима, које је оправио у Србију са својом војском, да их не шаље да покоре и поробе Србију, већ да је умире, да казне криве, а праве да узму у заштиту.

Ну Милош је, после боја на Дубљу, најбоље обелоданио шта хоће са српским устанком.

Тада је заповедио српској војсци да не дира у цар= ску, турску војску, која је под Рушуд-пашом на Дрини, баш ако би ова и прешла преко Дрине у Србију, ну